Praktično streljaštvo je veština. Bilo da se bavite IDPA-om ili IPSC-om ili nečim trećim vi stičete ogromno iskustvo u rukovanju i upotrebi vatrenog oružija. Čak bi se moglo reći da su ti momci nepobedivi, da bi prosto mogli da zgaze sve sto im se nađe na putu. Na žalost moje iskustvo govori drugačije. Baveći se pucanjem, na ovom ili onom nivou, sretao sam jedan mali broj ljudi koji je ovu veštinu doveo skoro do perfekcije. Namerno kažem skoro, jer su ti ljudi uvek bili u vrhu plasmana ali su ga retko osvajali. Njihova standardna sigurnost, bez ikakvog rizika, kontinuitet u toku cele godine mene je zainteresovala da ispitam tu oblast i vidim šta mogu da izvučem iz nje. S druge strane postojala jedna druga, takođe manja grupa koja je imala drastične oscilirajuće rezultate. Dogodi se da takav takmičar bude prvi na nekom meču a na nekom drugom bude dvadeset i prvi. Takođe, i to mi je privuklo pažnju u nadi da izvučem pouku.
Pohađajući mnoge kurseve u zemlji i inostranstvu, zapazio sam da iz njih apsolutno ništa ne možete naučiti.. Dobro, biću malo iskreniji, možete da naučite kako IME može da zaradi hiljade evra za jedan dan a da vam ne pokaže ama baš ništa. Na takvim kursevima smo nekolicina nas ismejavani kada smo postavljali pitanja koja su u tom trenutku bila logična i koja je trebalo objasniti. Posle kursa svi su telefonom obaveštavali svoje drage prijatelje gde su bili a ne šta su naučili. I kako zakon uzrok-posledica kaže: svemu dođe vreme da se ispostavi račun! Oni nestali sa scene a ja polagano idem prema vrhu brega.
Možda i vi nešto naučite iz ove priče, ko zna!!